Kompjuterska dijagnostika se koristi u slučajevima kada nam računar na vozilu signalizira kvar, neispravnost nekog dela ili celog sistema. Najčešće je to upaljena narandžasta lampica sa simbolom motora ili natpis „Check Engine“ na instrument tabli. Upozorenje koje nam kompjuter signalizira ne daje detalje o problemu. Jedino obučeni operateri uz pomoć kompjuterske dijagnostike mogu dati precizan odgovor koji je uzrok problema. Osnovni princip auto dijagnostike se zasniva na tome da svaki modul u automobilu (motor, abs, climatronic itd..) ima memoriju u koju se zapisuju sve greške ili kvarovi koji su nastali u toku vožnje.
Zašto je bitno uraditi Dijagnostiku i Logovanje parametara pre remapa ?
Samom Dijagnostikom utvrdjujemo da li su svi moduli ispravni. Konkretno nas prilikom remapa zanima motorni računar ECU.
Prvo radimo obično čitanje grešaka da ustanovimo ispravnost ili neispravnost.
Zatim radimo logovanje parametara koje će nam još detaljnije pokazati u kakvom je stanju motor i njegovi moduli.
Logovanje parametara je uporedjivanje zadatih vrednosti u samoj mapi ECU-a sa stvarnih vrednostima koje čitamo preko odredjenih senzora.
NPR. Ako nam u mapi stoji zadati pritisak za turbo punjač od 2050mbar-a (SPECIFIED), a vrednosti koje nam senzor daje su 2500mbar-a (ACTUAL), jasno se vidi da je turbo punjač u overboost-u. Ovo je bitno proveriti jer neće uvek stojati greška u motornom računaru.
Scenario koji bi se desio da smo uradili Stage1 je kvar turbo punjača u nekom skorijem vremenskom periodu.
Kako bi kasnije izbegli neprijatne situacije provericemo što više stvari vezanih za ispravnost samih agregata u automobilu.
Naravno ne mogu sve stvari da se pregledaju na automobilu, prva bi bila pohabanost samih delova i koliko će oni trajati.
